Србија - национална ревија, број 61
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 61

 

РЕЧ ПРЕ

Да ли сте знали да иза „српске руже” од марципана, једног од чувених слаткиша Средње Европе, стоји судбина ратног сирочета из сентандрејске породице Савић? Да је Авала, митска келтска и српска планина код Београда, ове године поново крштена? Да је српска престоница још средином XIX века добила свој „биљни архив планете”? Да дечак који је пред Други светски рат био на послушању код владике Николаја Велимировића данас живи крај манастира Студеница, има 93 године и свега се сећа? (...) Ако желите да сазнате или се подсетите, на правом сте месту. <

ГАЛЕРИЈА
Поглед на Авалу (Фото: Драган Боснић)
Црква светог деспота Стефана, Авала (Фото: Драган Боснић)
Будимпешта (Фото: Архива „Националне ревије”)
Стакленик у Ботаничкој башти, Београд (Фото: Драган Боснић)
Палма у Ботаничкој башти, Београд (Фото: Драган Боснић)
Јапански врт у Ботаничкој башти, Београд (Фото: Драган Боснић)
У „Меркуру”, Врњачка Бања (Фото: Архива „Меркура”)
Васа Поморишац, „Аутопортрет”, 1928.
Небески јахачи. Покривање Железничке станице у Београду (Фото: Томислав Петернек)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

Пролог
У ПРОЛЕЋЕ, ЗАГЛЕДАНИ У БОЉЕ ОД НАС
Глава

Витраж 
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Албум
ЉУБИНКО КОЖУЛ, ПРВИХ СЕДАМДЕСЕТ ГОДИНА
Разложено на праслике

Симболи
НА АВАЛИ, ПРЕД ТЕК ПОДИГНУТОМ ЦРКВОМ СВЕТОГ ДЕСПОТА СТЕФАНА
Поновно крштавање митске планине
У лакомисленом заносу и неразуму, краљ Александар Карађорђевић је 1934. срушио средњовековни утврђени град Жрнов и крај њега крсну Капелу Српског незнаног јунака. Тако је „рашчишћен терен” за Мештровићев маузолеј који припада туђој езотеријској традицији и реплика је гробнице персијског цара Кира. Само неколико месеци касније краљ Александар је убијен, а неколико година потом исто се догодило и његовој држави. Осамдесет три године касније, трудом племенитих и самосвесних људи, с благословом патријарха српског, православни крст и храм враћени су на Авалу. Поново је освештана ова митска гора која памти дуже од нас

Пише: Игор Давидовић

Преко границе
У „САМОШ МАРЦИПАНУ” ЧУВЕНОМ ПОСЛАСТИЧАРСКОМ ЛАНЦУ У МАЂАРСКОЈ
Дуго цветање српске руже
Тај слаткиш од марципана, сентандрејска „српска ружа”, веома је популаран у Мађарској и Средњој Европи. Али мало је оних који знају да иза тог слаткиша и тог посластичарског ланца стоји повесница српске породице Савић и животна прича једног сиротог сентандрејског дечака. У тој причи су и вртлози историје, драма подмукле асимилације, велика животна борба и један сан, досањан али болан

Текст: Мирко Нађ и НР Прес

Вртови
БОТАНИЧКА БАШТА „ЈЕВРЕМОВАЦ” У БЕОГРАДУ, СПОМЕНИК ПРИРОДЕ И КУЛТУРЕ ЈЕДИНСТВЕН У СРПСКИМ ЗЕМЉАМА
Биљни архив планете
Заснивањем Ботаничке баште средином XIX века, Београд се сврстао међу важне европске универзитетске центре који имају своје „музеје планетарне флоре”, „живе уџбенике биљака”. Започело се напорима чувеног српског ботаничара Јосифа Панчића, а потом су свој племенити труд придодале многе генерације. Данас њен биљни фонд садржи преко 1.500 врста на отвореном, плус Хербаријум, Стаклену башту, Библиотеку, Јапански врт... Ако се одатле крене на једно маштовито путовање, тако београдско, може се стићи веома далеко

Пише: Бранислав Матић

Памтеник
ВРЕМЕШНИ СТАНИША БОГОЈЕВИЋ О СВОМ ДВОГОДИШЊЕМ ПОСЛУШАЊУ КОД ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА
Живети крај светитеља
Још за живота народ га је сматрао златоустим и светим, дочекивао га на коленима, крајевима његове мантије брисао образе. А он је живео строгим калуђерским животом, јео оскудно и спавао мало, богослужења никада није пропуштао. Често ноћивао на путовањима, на мало сена простртог по даскама. Али имао је обиље књига и знања, надасве мудрост и духовне очи. Људи су то осећали и нису га залуд поредили са Светим Савом

Пише: Мишо Вујовић

Палета
ВАСА ПОМОРИШАЦ (1893-1961), БЛИСТАВИ СРПСКИ ПРЕДСТАВНИК У ЕВРОПСКОМ СЛИКАРСТВУ ИЗМЕЂУ СВЕТСКИХ РАТОВА
У потрази за вечним
Желео је да захвата у дубинама изворног. Да открије дуго памћење расе и смисао преношења баштине, сакралног предања. Није био обичан традиционалиста, него сликар великог естетског преокрета, надградње својствене мајсторима. Трагао је за тајном мере и проналазио је. Спојио је Исток и Запад, прошлост и будућност, експеримент и академизам. У елитним европским сликарским братствима, међу представницима тајанствених стилова своје епохе, био је међу најбољима. Разуме се, то му је најспорије признато код куће

Пише: Дејан Ђорић

Стари мајстори
ПИСАЦ МИОДРАГ БУЛАТОВИЋ (1930–1991) И ЊЕГОВИ НЕОБИЧНИ ТРАГОВИ
Црвени петао и сад лети
Мало ко у српској књижевности је тако распусно и дрско истраживао демонско у свету и човеку. Мало ко је тако луцидно Мефистофела заробљавао у гротеску. Мало ко је тако необуздано, са страшћу, мокрио по пучини, стоци грдној, по партијским мишевима, по неталентованим а извиканим пискаралима. Кад нацерени ђаволи почну да кидишу, он пред њих, као Васиљев, истури огледало. И они устукну. Поредили су га са Бокачом, Раблеом, Сервантесом. Тумачили његову загонетну повезаност са Достојевским и Булгаковом. Описивали његово пријатељство са Далијем у Паризу. А он је испред себе пуштао само Андрића

Пише: Небојша Јеврић

Сведок
ТОМИСЛАВ ПЕТЕРНЕК, ЧУВЕНИ СРПСКИ ФОТОГРАФ, У СУСРЕТ СВОМ 84. ПРОЛЕЋУ
Све је на фотографијама
Није то лак али јесте леп живот, пун као око, сав од догађаја и креативности. Фотографија је документ, истина је једино право оружје фотографа. Он, Тома Петернек, излаже и објављује већ шездесет две године, а толико је и самосталних изложби нанизао. Први уредник му је био Дића Тадић, брат глумца Љубе Тадића, па знаменити Аца Симић, па... После је и сам многима био уредник и учитељ. Само у НИН-у имао је 740 насловних страна. Био је кадар стићи и на чудном месту постојати. Тврди да још није снимио своје најбоље дело, па и данас свугде са собом носи апарат

Пише: Милош Лазић

Шампиони
АЛЕКСАНДАР ШОШТАР, ЖИВА ЛЕГЕНДА СРПСКОГ ВАТЕРПОЛА И ПРЕДСЕДНИК СПОРТСКОГ САВЕЗА СРБИЈЕ
У сусрет бољим временима
Систем вредности је основа друштва. Будемо ли дозволили да се он потпуно уруши, и ми ћемо се као народ урушити са њим. Морамо поново да научимо да постоје границе испод којих се не иде. Не могу рећи да смо малодушни. Да јесмо, да немамо то нешто у себи, после свега што нам се дешавало нас данас не би ни било. Јесте, некада је било лакше васпитати и усмерити децу, јер су се укупне друштвене прилике поклапале са оним што се учило у породици. Данас су већа искушења, веће могућности да се залута, па су и одговорности друкчије

Пише: Дејан Булајић

Брига
ГЕРОНТОЛОШКИ ЦЕНТАР „СРЕМ” У РУМИ
Лековитост позитивног духа
Поред одличних услова смештаја, исхране, здравствене неге, овде се много полаже на културу. На дух који крепи и оплемењује. Веома је важно да се не потоне у летаргију, не одустане од живота, лепоте, креативности. Зато се овде, и под старе дане, пева и игра, рецитује и слика, пише и заљубљује. „Љубав нас никад не сме затећи неспремне.” У то нас овде уверавају и Дучић, и Десанка Максимовић, и Мика Антић. „Живот је леп, само ако га човек зна живети”

Пише: Миле Вајагић

Примери
СТУДЕНТСКА ОДМАРАЛИШТА „БЕОГРАД” ИСТРАЈАВАЈУ НА ВИСОКИМ СТАНДАРДИМА
Квалитет као традиција
И ове године реализују се познати програми „Свет у Србији” и „Србија за Србе из региона”. На Авали тренутно борави 80 студената из 29 земаља. Међу српским студентима из балканских земаља ове године су и они који долазе из Албаније. Српски студенти из Србије, са свих државних универзитета, највише су заинтересовани за боравак на Златибору, у некој од тамошњих вила („Ловћен”, „Романија”, „Србија”, „Златибор”), опремљених бројним модерним пратећим садржајима

Мерила
СТУДЕНТСКИ ЦЕНТАР „ПРИШТИНА”, ПРИВРЕМЕНОГ СЕДИШТА У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ, НЕПОКОЛЕБЉИВО ИСПУЊАВА СВОЈУ МИСИЈУ
Отаџбински, домаћински, родитељски
Комплекс домова у Косовској Митровици, реновираних и новоизграђених, језгро је живота за студенте Приштинског универзитета у избеглиштву. Ту су и објекти у Звечану, Зубином Потоку, Лепосавићу и Блацама. У врло тешким околностима, они студентима омогућавају сигурност, квалитетан смештај и исхрану, услове за добро студирање и садржајан живот модерних младих људи. А тамо је то данас веће него било где другде

Пише: Алекса Комет

Знање
ЦЕНТАР ЗА КАРИЈЕРНО ВОЂЕЊЕ И САВЕТОВАЊЕ У БЕОГРАДСКОЈ ПОСЛОВНОЈ ШКОЛИ
На путу до успеха
Овладавање важним додатним вештинама и практичним искуствима, страним језицима, пословним и управљачким стратегијама, добијање одговарајућих информатичких и других лиценци — омогућава да се повећа конкурентност на европском тржишту рада. Процес се одвија на јавним предавањима, курсевима, у радионицама, уз предаваче и инструкторе из релевантних стручних области. Интересовање је велико

Текст: др Александра Ђурић, Тамара Стефановић, Ива Бубања

Везе
„ТЕЛЕКОМ СРБИЈА” ДОБИТНИК НАГРАДЕ ЗА ОДРЖИВИ РАЗВОЈ И ДОПРИНОС ЗАЈЕДНИЦИ
Скала друштвене одговорности
„Друштвено одговорно пословање је наше стратешко опредељење и дубоко је уткано у сваку нашу пословну одлуку”, рекао је Предраг Ћулибрк, генерални директор „Телекома Србија”, примајући награду. „Наши пројекти увек имају велики број корисника и утичу на многе сфере. Осмишљавајући их, ми стављамо добробит грађана испред профита компаније”

Здравље
„МЕРКУР” У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ ОСМИШЉЕНО И У НОВОЈ СЕЗОНИ
Буђење пролећа у нама
После дуге и оштре зиме, организам тражи окрепљење. Унутрашњу обнову за нови годишњи и животни круг. „Меркур” управо то омогућава, прилагођено сваком госту или пацијенту појединачно. Здружује природне благодати и врхунске третмане, медицинске и релакс. Овога пролећа ту су и посебне погодности

Домети
ЗАВОД ЗА СПОРТ И МЕДИЦИНУ СПОРТА СРБИЈЕ ВЕЋ СЕДМУ ДЕЦЕНИЈУ ОСЛОНАЦ СРПСКОГ СПОРТА
Стручност за најбоље резултате
Стално промовишући обрасце и стилове здравог живота, ова установа осмишљено подстиче младе да се баве спортом, али и помаже врхунским спортистима да остваре своје најбоље учинке. Организује физичке и спортске активности у затвореним објектима и на отвореним теренима. Пружа комплетну услугу превентивних и специјалистичких прегледа, дијагностике и спортске психологије, као и бројне услуге центра за моторичка истраживања и аналитику у спорту

Женско иновативно
предузетништвo
Искуство
као подршка


Реализацију
пројекта подржало

Кабинет Министра
за иновације и
технолошки развој

-----------------------


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 81 - руски

Србија - национална ревија - број 80 - руски

Србија - национална ревија - број 79 - руски

Србија - национална ревија - број 78 - руски

Србија - национална ревија - Туризам 2020.

Србија - национална ревија - Број 77

Србија - национална ревија - Број 76

Србија - национална ревија - Број 75Србија - национална ревија - Франкфурт
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - ПекингСрбија - национална ревија - број 74
Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 71Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65Србија - национална ревија - број 64
Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60

Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију